“Чекајући Годоа” је један од најзначајнијих драмских текстова 20. века. Због своје филозофске садржине, многи ово дело називају мистеријом која је замотана у енигму. Радња се одвија на сеоском друму, крај дрвета, где два главна лика, Владимир и Естрагон чекају Годоа. Стављени у ситуацију на коју не могу да утичу, Владимир и Естрагон покушавају да прекрате време радњама које им на први поглед изгледају разумне. Док чекају Годоа они упознају и мистериозног путника Поца и његовог слугу Срећка. У књижевној критици ово дело је тумачено као мрачна алегорија човекове потраге за смислом. Да ли је ово тумачење тачно и да ли је та потрага за смислом стварно толико мрачна или је само саставни део живота, да ли ће овога пута Годо доћи или не, остаје да откријемо заједно.