info
123

 

12.07.2017

НАСТАВЉАЈУ СЕ РАДОВИ НА ИСТРАЖИВАЊУ И САНАЦИЈИ ВРДНИЧКЕ КУЛЕ


Врдничка кула је од давнина симбол Врдника, Фрушке горе и целог Срема. Једно од ретких сачуваних утврђења на тлу Војводине одувек је било предмет бројних легенди али и место које туристи обавезно посете приликом боравка у једној од најлепших бања у Србији.

DSCN8598.JPG

На жалост, ова монументална грађевина предуго је било изложена зубу времена без адекватне заштите па су трагови векова оставили бројне пукотине на самој кули али и обрушили зидине објеката у склопу некада моћног утврђења. Ипак, чини се да за Врдничку кулу стиже спас и санација у последњем тренутку. Стручњаци из Покрајинског завода за заштиту споменика већ трећу годину за редом изводе истраживања, санацију и конзервирање свих објеката, захваљујући чему ће овај фантастични историјски споменик остати у наслеђе и генерацијама које долазе после нас. О току истраживања разговарали смо са Иваном Пашић и Јеленом Филиповић, које испред Завода руководе радовима.

''Радови на истраживању, санацији и конзервирању Врдничке куле почели су 2015. године када смо кренули са археолошким ископавањима. Следеће године смо наставили са ископавањима и извршили конзервацију куле на најкритичнијим местима, док ове године спроводимо најопсежније радове у току којих ћемо истражити бедеме утврђења, урадити њихову санацију и конзервацију и урадити комплетну санацију и конзервацију саме бранич куле. Радове као и сваке године финансира Покрајински секретаријат за културу а ангажоване су две групе радника с тим да радници из Врдника раде на археолошким ископавањима док је друга стручна екипа задужена за санацију и конзервирање.''- каже археолог Ивана Пашић.

Посао нимало лак, врућина пржи све пред собом. Ипак, нико не посустаје, сви су свесни значаја посла који раде.

Врдничани ангажовани на радовима углас говоре: ''Овде смо се као деца играли, ред је да ми спасемо нашу кулу и оставимо је нашој деци и унуцима''.

Са Иваном причамо о кули, о легендама које су настајале током векова, о теорији да је кулу градио чувени римски цар Пробус.

За Врдничку кулу се верује да је из Римског доба. Да ли је тај податак икада доказан са научне стране?

''Најпре треба истаћи да је сама бранич кула по којој је овај локалитет и најпознатији, само део средњовековног утврђења које се састојало из бројних грађевина, пролаза, зидина... Наравно, кула је својим димензијама и изгледом доминантна и по њој је ово утврђење препознатљиво. Спроводили смо бројна истраживања и током ''сондирања'' терена наилазили на предмете из разних временских периода али не из тако старог периода као што је период у ком је владао римски цар Пробус. Наша истраживања показују да Врдничка кула и цело утврђење потичу из 13. века и то је оно што је научно и стручно доказано. Било би сјајно да нађемо доказе да су овде боравили и римски војници из 3. века али за сада нема доказа за ову тврдњу''.

Поред бранич куле истражујете и зидине које се пружају око ње трагајући за другим грађевинама. Какви су резултати?

''Сваким новим ископавањем сазнајемо све више о целом комплексу и полако слажемо слику како је ово утврђење некада давно изгледало. Пре неколико дана смо открили и место где је био улаз у утврђење и ово је врло важно за наставак наших радова. Наилазимо на бројне предмете који говоре о томе да је овде пре неколико векова читава једна посада војника живела у средњовековном утврђеном граду и верујем да ће наредни дани и недеље донети и нове резултате. Овде је сигурно било још грађевина сем куле, само је питање шта је од њих преживело а шта се урушило услед временских и других утицаја''- истиче Ивана.

Да је Врдничка кула не само вредан историјски споменик, већ и предиван примерак архитектуре оног времена, истиче и Јелена Филиповић, архитекта из Завода за заштиту споменика:

''Врдничка кула је једно од ретких средњовековних утврђења на тлу Војводине и Србије које је преживело векове, ратове, временске утицаје... Плени својом монументалношћу и својом лепотом и учинићемо све што је у нашој моћи да та лепота још неколико векова краси Фрушку гору и одушевљава све оне који је свакодневно посећују. Прво што морамо да урадимо јесте да учинимо кулу и све ове зидине и објекте безбедним за посетиоце, затим се морамо потрудити да их сачувамо за наредна покољења тако што ћемо их санирати и конзервирати. На крају, наша је обавеза да ову лепотицу презентујемо јавности, како стручној тако и туристима и излетницима за које је она права атракција ''- каже Јелена.

Да је Јелена у праву, потврђују две групе туриста које у свега пола сата долазе у обилазак Врдничке куле. Група малишана из новосадског вртића, у пратњи својих васпитачица, на питање каква је кула, углас одговарају: ''Прелепааааа''!!!

Јелену питамо о конзервацији куле која је делимично урађена прошле године.

''Прошле године смо радили такозвано ињектирање, односно убризгали смо у пукотине на кули специјалну врсту малтера. Посебне стаклене плочице које смо поставили су нам показале да су материјал и начин рада који смо применили право решење, односно није дошло до промена на конзервираним површинама. Наставићемо да конзервирамо саму кулу и околне зидине овом, али и неким другим адекватним и стручним методама''.

Као архитекти, шта би за Вас било најважније урадити на кули а да самом објекту да на атрактивности?

''Јако је битан проналазак улаза у утврђење. Када би било новца за обнову тог дела, то би било сјајно и тврђава би добила сасвим нови изглед и било би много лакше да се схвати како је цео комплекс некада изгледао. Такође, било би предивно изградити степенице са унутрашње стране саме куле којима би се долазило на етаже на врху куле које би служиле као видиковци. Мислим да би поглед са врха Врдничке куле за сваког посетиоца представљао посебан и незабораван доживљај''- каже Јелена.

Остављамо вредну екипу да на плус 36 степени целзијуса истражује Врдничку кулу, објекте и зидине које су заједно са њом давно чиниле моћно средњовековно утврђење. Остављамо их са осмехом олакшања, знајући са сигурношћу да ће покољења која долазе за нама гледати и за наредне векове сачувану, моћну Врдничку кулу, а не само гомиле камења насталог од остатака заборављеног и порушеног утврђења које се урушило због небриге и немара свих нас.

Текст и фотографије: Драган Аметовић



"Још далеке 1757. године велики српски просветитељ Доситеј Обрадовић рекао је да је Ириг прави рај на земљи. Јован Јовановић Змај је на овом месту написао своју прву песму. Чарима Ирига није одолео ни Милош Црњански, а Борислав Михајловић-Михиз га је овековечио у својим стиховима и прози."

"Данас, Ириг је познат као престоница винског Срема. Манифестација под називом "Пударски дани" која се сваког септембра одржава у Иригу је најзначајнији туристички догађај. Сваке године окупи се велики број посетилаца који ће уз пригодан културно-забавни програм уживати у доброј капљици."

Vremenska prognoza
МЕСТА У ОПШТИНИ ИРИГ
Ириг Врдник Јазак Нерадин Ривица Мала Ремета Крушедол Прњавор Крушедол Село Велика Ремета Шатринци Добродол