Наиме, крајем 18. века, кугу су из Турске у Београд пренели турски војници и трговци, затим се болест пренела и на Фрушку гору. Куга је десетковала становништво Ирига, али и околних насеља. Болести су били поштеђени грађани Руме, па су знак захвалности подигли споменик.

За почетак епидемије узима се дан када је од ове болести умрла извесна Анђелија. Наиме, ова жена је при повратку са сестрине сахране у Крњешевцима понела и ћилиме за успомену, а уз њих је кући и кугу. Било је то 14. јула 1795.

Даље, бележи се да је просјакиња Сара кугу пренела у Јазак, а све захваљујући свиленој марами коју је добила на даћи у Иригу. Но, то није све. Сара је мараму трампила за ракију са једном женом, која потом од исте свиле прави својој деци капице. У Нерадин куга стиже захваљујући једном Крењешевчанину који је у овом селу поседовао вионград. Куга убрзо стиже чак и у Вуковар.

Бечка влада потом издаје наредбу да се сва заражена места затворе стражама. Цело заражено подручје било је блокирано, а на ободима румског округа стража је била нарочито јака. Уколико би се неко и одважио да пробије стражу, био би осуђен на смрт.

Када је коначно престала опасност од ширења заразе, срушено је или спаљено 400 кућа, а у читавом Срему умрло је 3240 особа. Ириг, фрушкогорска престоница, до данас се није опоравила од ове епидемије. Поређења ради, Ириг је крајем осамнаестог века имао више становника него тадашњи Београд.

Имајући у виду интензитет епидемије, не чуди потреба Румљана да се захвале што их ова болест није дотакла. Споменик Кипови јединствен је споменик у Европи. Налази се уз магистрални пут М21, само четири километра од Руме, те седам километара од Ирига, а на месту где је заустављена куга. Пре неколико година је обновљен захваљујући Покрајинском секретаријату за културу, општини ириг и Ротари клубу Рума.