Српска читаоница у Иригу била је синоћ, као ретко када, премала да прими све оне које су пожелели да присуствују промоцији другог издања књиге ''Научи ме да волим'', књижевнице Весиљке Николић.

Књигу је издао Геронтолошки центар ''Срем'', Рума, чија је директорица Даница Јеремић поздравила све присутне и изразила велико задовољство што је баш ова установа учествовала у настајању ове дивне књиге.

Весиљка Николић је легендарна професорица српског језика и књижевности у некадашњој основној школи ''Моша Пијаде'' Врднику, а да је и као педагог и као човек оставила дубок траг у овој установи, потврдио је велики број бивших колега и ученика који су дошли да са њом поделе ове лепе и дирљиве тренутке.

О самој ауторки и њеном књижевном опусу говорили су директорица Српске читаонице Вера Новковић, и Јаника Печи, књижевник из Руме, а сем ауторке, одломке из њене нове књиге читали су Вера Новковић и Ненад Челенковић,глумац и поета из Ирига.

Да ово чаробно вече добије још мало на својој посебности, побринуо се млади пијаниста из Ирига Лука Јовановић, који је на клавиру изводио песме ''Битлса'' и Арсена Дедића.

Најдирљивији тренуци вечери уследили су пред сам крај вечери када је најпре Тања Ђуровић прочитала бројна писма која су својој омиљеној наставници упутили бивши ђаци који су желели али нису могли да дођу на промоцију, а која су стигла из Новог Сада, Беча, Париза, Швајцарске, Канаде...

Одмах потом, Драган Аметовић је уручио Весиљки Николић фотографију литерарне секције из 1981. године, секције коју је она основала и водила скоро две деценије, и која је и званично важила за једну од три најбоље у оној старој, великој Југославији.

Бурне емоције, сузе, снажни загрљаји, успомене и сећања, пољупци и препричавање давних догађаја, трајали су још дуго након завршетка промоције.

Била је ово једна од оних вечери које се памте цео живот, и за коју пожелите да се једном и Вама догоди.

Педагог који доживи овакво вече дефинитивно је особа која је оставила најдубљи и најлепши траг на људе са којима је радила, на децу којој је предавала.

Весиљка Николић то сасвим сигурно јесте: жена која нас је описменила, жена која нас је окренула ка књизи и писању, жена која је нама, тадашњим клинцима, била и педагог, и најбољи пријатељ, и друга мајка!

Текст и фотографије: Драган Аметовић

Вече предивне писане речи, емоција и успомена