Рођен у Београду, 19. јула 1956. основну школу завршава у Иригу, а Средњу библиотекарско-књижарску у Београду. Од малих ногу заљубљен у књигу, читав живот окружен успоменама и прошлошћу, до 1991. године ради у Српској читаоници у Иригу, а након одласка у инвалдиску пензију у потпуности се посвећује истраживању прошлости Ирига, као и афирмацији и усавршавању иришког културног, спортског и друштвеног живота. На том путу, био је један од истакнутијих чланова редакције обновљеног омладинског листа „Истина“, главни и одговорни уредник „Гласа Ирига“, а сарађивао је и са „Експрес политиком“, „Књижевним новинама“, „Карловачким новинама“, „Новом европском Војводином“, „Сунчаним сатом“, „Иришким новинама“, „Иришком листу“, „Информатором Општине Ириг“, „Панонским дијалозима“, као и са „Сремским новинама“ у којима је, објављивањем великог броја чланака посвећених Иригу и Ирижанима, настојао да Сремцима приближи живот и менталитет престонице винског Срема коју је волео више од свега.
До краја посвећен Иригу, Стеван Пиштевић 1992. оснива Друштво Ирижана, а 1993. године, у време када су дух и вера у боље сутра били протерани на маргину, учествује у покретању „Пударских дана“, који трају до данас и на којима је, 2011. понео титулу „Господар Пударских дана“.
Био је председник Културно-уметничког друштва „Змај“, један од водећих промотера популарне смотре драмских аматера Срема „ФЕДАС“, аутор монографије Фудбалског клуба „27.октобар“ из Шатринаца, историје Ирига, те села Ривица и иришког спорта, а као власник велике завичајне збирке суделује и у издавању многобројних публикација. Био је стални сарадник Енциклпедије Новог сада, Српског библиографског речника, Лексикона просветних радника писаца, као и Културно-историјског друштва „ПЧЕСА“ у Новом Саду.
Са проф. доктором Жељком Вучковићем коаутор је Повеснице КУД „Змај“, за коју му је Српска читаоница доделила награду „Луча“ (2005), чиме је добио и званичну захвалност за све што је учинио на пољу развоја иришког културног живота.
У рукопису му је остала историја „ФЕДАСА“, коју овај марљиви и педантни сакупљач честица иришке прошлости и истрајни заљубљеник у сремачки живот није стигао да објави.
На иришким генерацијама које долазе је да наставе путем Стевана Пиштевића, да његов рад не забораве и да угледањем на своје великане, у које се Пиштевић животом и радом свакако уврстио, од заборава отргну своје време и све оно што су у њему чинили.
(Сремске новине, 14. мај 2004.)
Поставио: Б. Јовичић