Врднички рудник мрког угља, надалеко чувен по свом квалитету, хранио је хиљаде рударских породица пристиглих из целе Европе у потрази за послом током 19. и 20. века и био носиоц развоја целог овог краја, ве до 1968. године када је затворен.

Срећом, термоминерална вода која је поплавила окна рудника и тако онемогућила даљу експлоатацију, представљала је зачетак бањског туризма, новог правца развоја Врдника и општине Ириг.

Да Врдничани цене традицију и поштују претежак рударски занат, показали су и јуче полагањем венаца на спомен гробницу рудара трагично настрадалих у несрећи 1958. године.

Венце су положили представници општине Ириг, МЗ Врдник, ФК ''Рудар''. као и предузећа РДС-РГП ''Врдник'' које је наследник рударске традиције у Врднику.

У знак помена на настрадале рударе, свеће су упалили потомци врдничких рудара.

''Данас смо овде да одамо почаст људима који су дали своје животе обављајући свој тежак али надасве частан посао. Овде смо да им као и сваке године на њихов дан покажемо да их нисмо заборавили и да успомене на њих не бледе. Данас смо овде и да одамо почаст хиљадама рудара који су током више од 150 година постојања врдничког рудника свакога дана силазили неколико стотина метара испод површине земље ризикујући своје животе, како би на површину изнели грумење угља од чије продаје су се храниле њихове породице, развијао и напредовао њихов рудник али и цео Врдник и цео регион'' - истакао је у свом говору заменик председника општине Ириг, Миодраг Бебић.

Млађим генерацијама Врдник је познат по модерној ''Бањи Термал'', јединственој по својој термоминералној води. Мало њих зна да су управо врднички рудари најзаслужнији што је Врдник данас једна од најпознатијих бања у Сбији.

''Управо тако, да није било рудара данас не би било ни овако лепог Врдника. Оставили су нам не само богато индустријско наслеђе, него и прелепе зграде грађене у време и за потребе рудника попут ''Касине'', ''Рударске куће'', насеља Нова и Стара колонија, ''Чиновнички ред'' и бројних других. Нажалост, нека су девастирана и уништена током претходних неколико деценија али се данас трудимо да све ове објекте заштитимо и обновимо као јединствене споменике културе. Такође, да рудари давне 1932. године нису открили лековитост термоминералне воде која се појављивала у јамама рудника и да нису ископали два базена омогућивши свима да уживају њеној лекобвитости, данас у Врднику не би било бањског туризма по коме смо препознатљиви у целој Србији и ван ње и који је носиоц развоја наше општине. Традиција рударства у Врднику живи и поштује се и дан данас и то су оне старе, прелепе вредности које морамо чувати и неговати и преносити их будућим покољењима''- каже Бебић.

Веч традиционално, други део прославе одржава се на игралишту на старој ''Соколани'', у чувеном рударском насељу ''Стара колонија'', где су током златног периода рудника живели припадници 33 нације по чему је Врдник био јединствен у СФРЈ.

Иван Катава, потомак врдничких рудара, један је од најзаслужнијих што традиција рударства у Врднику живи и пола века након затварања рудника:

''Ово је дан када се с поносом и пијететом присећамо наших ''камарата'', наших очева, дедова, стричева, браће, комшија, пријатеља... Ово је дан када обележавамо Дан рудара Врдника и целе Србије. Као и сваке године организујемо наше дружење на ''Соколани'', играмо фудбал, кувамо рударски пасуљ, свирамо и певамо до дубоко у ноћ. Рудари су били људи великог срца па је тако и наша прослава отворена за све људе добре воље и сви су нам добро дошли'' - каже Иван Катава.

Да традицију рударства и успомену на времена када су се Врдником ориле рудничее сирене чувају и надлежне институције, сведочи и ове године комплетно уређена и обновљена спомен гробница врдничким рударима као и простор око ње.

''Општина Ириг је финансирала радове на обнављању спомен гробнице, док се ЈП ''Комуналац'' побринуо за уређење старог рударског гробља као и места на ком се одржава прослава укључујући и фудбалско игралиште. Ово је наш дуг рударима и ускоро ћемо и бројним туристима предочити значај рударства за Врдник и општину Ириг. Колико је рударство проткано кроз све поре живота у Врднику говори и чињеница да врднички фудбалски клуб кога су основали управо рудари и који поносно носи име ''Рудар'', следеће године слави 100 година постојања и један је од најстаријих клубова у Србији. То је традиција која живи, на коју смо поносни и коју настављамо да негујемо'' - каже Миодраг Бебић.

Текст и фотографије: Д. Аметовић