Удружење “Еустахија”, које делује под окриљем Српске читаонице у Иригу, следеће недеље има два отварања двоструке изложбе под називом “Саша Филиповић, омаж уметнику”.
У питању су дела рано преминулог сликара и графичара (1967-2003), који је за собом оставио не само богат већ и заокружен уметнички опус. Прва изложба ће бити у Новом Саду, граду у којем је Филиповић са само 17 година уписао Академију уметности и три године за редом добијао студентске награде (1986, 1987. и 1988). Новосађане позивамо да у 19х дођу у Културну станицу Еђшег и виде уља на платну великих формата, из његове прве, “колористичке”, фазе. Друга изложба ће бити у Иригу, граду у којем је Филиповић живео од своје пете године (рођен је у Богатићу), па Ирижане позивамо да у суботу, 24. октобра, у 18,42х буду у Михизовој кући. Иришка публика, која га памти и као наставника ликовног у О.Ш. “Доситеј Обрадовић”, уживаће у његовим цртежима и графикама.
Саша Филиповић је био члан Графичког колектива од 1988, члан УЛУВ-а од 1989, и УЛУС-а од 1998. године. Самостално је излагао 14 пута, а колективно на више од двадесет изложби. Његова дела постхумно су излагана 2004. године у Галерији СУЛУВ-а, у Малој галерији Централног дома војске у Београду 2006, Иригу (2013) и Руми (2014).
Средства за изложбе које су у плану 22. и 24. октобра 2020. добијена су на Конкурсу за јачање локалне уметничке сцене кроз реализацију програма у просторима културних станица у 2020. години (Фондација НС 2021 ЕПК) и на редовном конкурсу Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Текст за каталог је написао Авакум Квас, који је и аутор пројекта, рецензент је мр Сузана Вуксановић, а дизајнерка каталога и пропратног материјала Марија Бркић.
“Еустахија” се посебно захваљује госпођама Марици Филиповић и Наташи Марцикић, које су уступиле дела.
Општина Ириг није могла да издвоји средства за транспорт слика од Ирига до Новог Сада, па су се Сава Мачак, Браца Мулај и Сања Рикић понудили да о свом трошку пребаце Сашине слике тамо где им је место, у дворац културе, на европску сцену, под рефлекторе 21. века, због чега им од срца једно велико Хвала.