Udruzenje “Eustahija”, koje deluje pod okriljem Srpske čitaonice u Irigu, sledeće nedelje ima dva otvaranja dvostruke izlozbe pod nazivom “Saša Filipović, omaz umetniku”.
U pitanju su dela rano preminulog slikara i grafičara (1967-2003), koji je za sobom ostavio ne samo bogat već i zaokruzen umetnički opus. Prva izlozba će biti u Novom Sadu, gradu u kojem je Filipović sa samo 17 godina upisao Akademiju umetnosti i tri godine za redom dobijao studentske nagrade (1986, 1987. i 1988). Novosađane pozivamo da u 19h dođu u Kulturnu stanicu Eđšeg i vide ulja na platnu velikih formata, iz njegove prve, “kolorističke”, faze. Druga izlozba će biti u Irigu, gradu u kojem je Filipović ziveo od svoje pete godine (rođen je u Bogatiću), pa Irizane pozivamo da u subotu, 24. oktobra, u 18,42h budu u Mihizovoj kući. Iriška publika, koja ga pamti i kao nastavnika likovnog u O.Š. “Dositej Obradović”, uzivaće u njegovim crtezima i grafikama.
Saša Filipović je bio član Grafičkog kolektiva od 1988, član ULUV-a od 1989, i ULUS-a od 1998. godine. Samostalno je izlagao 14 puta, a kolektivno na više od dvadeset izlozbi. Njegova dela posthumno su izlagana 2004. godine u Galeriji SULUV-a, u Maloj galeriji Centralnog doma vojske u Beogradu 2006, Irigu (2013) i Rumi (2014).
Sredstva za izlozbe koje su u planu 22. i 24. oktobra 2020. dobijena su na Konkursu za jačanje lokalne umetničke scene kroz realizaciju programa u prostorima kulturnih stanica u 2020. godini (Fondacija NS 2021 EPK) i na redovnom konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Tekst za katalog je napisao Avakum Kvas, koji je i autor projekta, recenzent je mr Suzana Vuksanović, a dizajnerka kataloga i propratnog materijala Marija Brkić.
“Eustahija” se posebno zahvaljuje gospođama Marici Filipović i Nataši Marcikić, koje su ustupile dela.
Opština Irig nije mogla da izdvoji sredstva za transport slika od Iriga do Novog Sada, pa su se Sava Mačak, Braca Mulaj i Sanja Rikić ponudili da o svom trošku prebace Sašine slike tamo gde im je mesto, u dvorac kulture, na evropsku scenu, pod reflektore 21. veka, zbog čega im od srca jedno veliko Hvala.