Ретки су аутори који своја дела прво стварају на филму, а онда и у позоришту. Мирослав Момчиловић је један од њих. „Седам и по“, „Смрт човека на Балкану“, познати су филмови који су живот имали и у позоришту, а сада је Момчиловић у Српском народном позоришту режирао „Смрдљиву бајку“, дело које је не тако давно премијерно приказано у биоскопу.

У фокусу Момчиловићевих сценарија, филмова, драмских адаптација и представа, увек су лузери, згубидани, пропалице. Његова сад већ изграђена поетика подразумева да они нису нужно негативни. Својим омиљеним ликовима Момчиловић прилази са разумевањем, чак и љубављу, као социолошки и психолошки потпуно прихватљивим категоријама, с обзиром на то да су „производ“ друштвених околности, времена које од деведесетих наовамо називамо транзицијом. (Из рецензије Игора Бурића)